subota, 01.08.2009.

Izavši iz aviona, zaslijepi me sunce. Bilo je prevruće, pa sam skinula ljubičastu trenerku, i ostala u laganoj modroj majci i svjetlijim trapericama. Dolje sam imala ljubičaste starke. Moj odabir odjeće nije se sviđao mojoj majci, traperice i tenisice za nju su bile nešto ne prihvatljivo. Naravno, ona je na sebi imala laganu bež haljinu koja je sezala do koljena, što je bila njena kreacija.

-Come on Gigi!- majka mi mahne da dođem do limuzine. Vožnja u limuzinama bila je dobra jedino zato što nisam trebala to'lko trpjeti Eliane, svoju majku. Bila je nasuprot mene i uživala u alkoholnom piću, tako da nije imala ni vremena progovoriti nešto, čak i da je htjela. To je bio jedini razlog zašto sam se voljela voziti u tom luksuzu. Što se tiče mene same, radije bih se vozila na kojem dobrom motoru i pošteno uživala. Ovako samo djelujem kao umišljena bogatašica, a to nisam bila u nekoj velikoj mjeri.

Nakon nekog vremena vožnje, Eliane zazvoni telefon.

-Molim.- javi se. –Kako to? Ali rekli ste da će do 19.08. biti gotova! Da. Pa što vi mislite, gdje ću ja sad? U hotel?! Znate što. Ovo vam odbijam od plaće.- preklopi mobitel. Pretpostavljam da ćemo morati u hotel, jer očito naša kuća još nije gotova.

-Gigi…- započne ona no ja ju prekinem.

-Znam sve. Mislim, shvatila sam. Kuća još nije gotova i moramo ići u hotel. – slegnem ramenima. To i nije tako velik problem za mene. No, njoj je očito to jako smetalo. Nije joj bilo jasno kako se netko njoj, vrhunskoj dizajnerici usudi reći takvo nešto.

-Ma bravo. Kako si samo pametna.- kaže sarkastično.

Obavi još jedan poziv, i rezervira nam mjesto u glasovitom hotelu čije ime nisam baš dobro razumjela. A turizam nisam pratila, tako da i ne znam kojih hotela tamo ima.

…

Čim sam ušla u sobu, bacih se na veliki krevet s baldahinom. Ti baldahini me svugdje prate, iako mi to nimalo nije smetalo. To je bio onaj luksuz kojeg sam voljela.

Vozač mi dovuče kovčege u sobu. Brzo uzmem novu odjeću, čisti veš i sve higijenske potrepštine te odem do wc-a se istuširati.

Navikoh na svoju veliku kupanu u kući u Parizu, ali ovo je bilo nevjerojatno. Očito sam dobila predsjednički apartman. Pločice boje breskve išarane svakakvim ludorijama krasile su pod i malo više od pola zida. Kasnije se nastavljao obični, bijeli zid. Veliki kada smjestila se do jednog zida. Na zidu nasuprot kade, nalazila se velika plazma. Na stropu je bio veliki, luksuzni luster. Lavandin i WC školjka, zauzeli su zid lijevo od plazme. A nasuprot tome nalazio se mali krevet. Očito ako nekome zatreba za, hm, možda seks. Bio je dovoljno velik za to. I mali kuhinjski stolić, ljudima je dovoljno velik za to. Do tog kreveta bila je još i tuš kabina.

Tu je stvarno dosta nepotrebnih stvari. Ali ne mogu poreći da uživam u ovome. Kada je bila već napunjena, tako da sam samo skinula odjeću za sebe i ušla u nj. stavila sam svoj iPod u uši i upalila When love takes over David Guette i Kelly Rowland.

Nakon otprilike sat vremena, netko me najednom protrese. Instinktivno se podignem, zaboravivši da sam gola. Brzo prekrijem grudi rukama.

-Što ti radiš tu?- izdrem se na nekog muškarca koji je imao otprilike 20 godina i koji je očito bio posluga. Naravno, nisam zaboravila da je jako, jako zgodan. Imao je dugu crnu kosu, tamno-smeđe oči, koje su isijavale nešto iz njega. Bio je tajanstven. Nešto poput metal tipa. Nešto poput mog tipa.

-Lutam.- bezbrižno kaže.

-E pa izvoli lutat negdje drugdje.

-Što?

-Odjebi!- pokažem mu rukom prema vratima.

-Šteta! Baš sam se mislio upoznati.- napravi sexy-tužni izraz lica. –Btw, donio sam neke stvari što su mi rekli da donesem.

-Hm,- nisam mogla odoljeti.- možda bismo se i mogli upoznati. Ali pod uvjetom da sad iziđeš iz kupaone i pričekaš me na sofi. U redu?- zagrizem donju usnicu.

-Kako god ti kažeš.- iziđe, a ja nakrivim glavu da moje oči mogu uživati u njegovoj guzi.

Iziđem iz kade, obrišem se, obučem gaćice i preko laganu haljinicu. Grudnjak nisam odjenula, zato što sam u kući, a inače ga ne volim trpjeti.

Izađem iz kupaonice i sjednem na sofu koja se nalazila u malom prostoru koji je služio kao dnevna soba. Sastojao se od dvije sofe, televizora i mini bara.

-Hm, postoji neki dobri razlog zašto me želiš,..- tu zastanem nakratko. - upoznati ili?

-I ne baš.- primakne se bliže. Situacija je bilo pomalo nezgodna i škakljiva. Stvarno nisam znala što želi od mene, iako sam sumnjala na jedno. Ta varijanta je bila veoma otvorena, ali možda je sve do mojih perverznih misli.

-Kad ti tako kažeš. Iako ti baš i ne vjerujem.- to zadnje promrmljam. –Kol'ko ti uopće imaš godina?

-Dvadeset i jednu. A ti?- uputi mi neki čudni pogled koji me dovede do smijanja. Ta godina mi se sviđala. S dvadeset i jedu može raditi sve, a sa šesnaest možeš samo voziti auto, iako novac i lažna osobna rade čuda.

-Kol'ko god želiš da imam. Ali svejedno, pogađaj.

-Devetnaest?- pomalo mi je laskalo što me smatra starijom. Ja samo odmahnem glavom. -Mlađa?- kimnem glavom u znak potvrde. –Sedamnaest?- pokažem rukom da je manje. –Šesnaest?

-Da.- nasmijem se slatko. Nisam znala da li će mu moje godine smetati, pa sam se premišljala da li bih lagala. –Smeta?

-Nikako!

-Uostalom, ne postoji ni razlog zašto bi ti to smetalo, zar ne?- nasmiješim se.

-Khm, da.- nakašlje se.

Zapričali smo se o nekim temama poput škole i sličnih sranja. On školu opće nije završio, ima ogromnu kuću i bogate starce koji ga tjeraju radit da se ne bi razmazio. Iako mislim da je to prekasno, s obzirom da tip ima dvadeset i jednu godinu. Ima i motor, ito baš onakvi kao što volim. Nije mu naporno radit, s obzirom da često flertuje s maloljetnicama. Ionako će, bez obzira što je neuk i neobrazovan, brzo naslijediti očevu firmu koja se bavi nekretninama. S lakoćom sam mu rekla da mi je majka dizajnerica i da imam love na bacanje, jer je i on bogat, pa sam sigurna da nije tu zbog novca.

Malo smo se odlučili opustiti, pa sam izvadila Martini iz mini bara i dvije čaše. Premjestili smo se u spavaću sobu na veliki krevet. Odlučili smo izmijeniti nježnosti. Ali ne do te mjere da se upustimo u seks, jer imam tek šesnaest godina, a ovo je potpuni neznanac u mojoj sobi.

Odjednom čujem kucanje na vratima.

-Vračam se odmah, nemoj nigdje pobjeći.- poljubim ga u usta.

Otvorim vratima, a na njima je stajao neki od posluge.
-Oprostite što smetam, ali donio sam neke stvari.- kaže.

-Ima pola sata vaš je kolega isto donio nešto.- pogledam ga zbunjeno.

-To je nemoguće! Sve stvari koje vam se trebaju odnijeti su ovdje. Nema ničeg drugog.

-Dobro. Dajte to meni. Hvala.- uzmem stvari i uvalim mu deset dolara napojnice.

Stvari bacim na pod i odjurim prema krevetu. No, tamo nisam nikoga zatekla. Osim poruku i crvenu ružu. Kud je prije sve to izveo. Varalica!

Gigi!

Uhvatila si me u laži, no nisam mogao naći drugi način da ti se približim. Vidio sam te na aedromu i rekao sam si ad te moram upoznati. Nadam se da prihvaćaš ispriku.
Znam da „žao mi je“ nije dovoljno, pa te pozivam da izađemo. Uzeo sam broj hotelske sobe, javim ti se.

Tony

Ok, priznajem, ovo je jako dobro. I jako misteriozno. I jako sexy. I jako ne znam ni ja što više. Ali znam da je ovo troje dovoljno, da to troje jako volim. Nema druge, idem s njim na spoj. Tip ima motor, hello? To pripomaže mojoj odluci.

…

Poziva nema već tri dana. A sutra se selim. I ne znam ništa o njemu, i ne mogu mu se javit. A škola počinje 01.09. i majka me rezervirala za ostale večeri. Moram prisustvovat njenim glupostima. Večerama s njenim kolegama i klijentima. Naravno, to ne može proći bez novinara čija ću jedna o žrtava biti ja. Upravo tako. Ispitivat će me sranja poput „Jesi se priviknula na novi dom? Hoćeš se snaći dobro u novoj školi? Bla, bla bla…“ A ja ću se na sve to morati smješkati i odgovarati onako kako me Eliane naučila. Zato i sutra moram biti s njom cijeli dan, da bi me naučila kako se ponašati ispred kamera. Kao da nisam bila na stotinu takvih poduka. Ali, kako ona kaže, svaka prigoda je drugačija. I tek sam nedavno napunila šesnaest godina, 05.07., tako da moram odgovarati u skladu sa svojim godinama. Nije isto imati petnaest i jedanaest mjeseci, koliko sam imala na zadnjem intervjuu, i šesnaest i mjesec dana skoro dva, koliko imam sada.

-Gospođice Gigi!- uz kucanje uđe Evelyn, moja osobna sluškinja. Ne bih to baš nazvala sluškinjom, jer mi je cijeli život poput prijateljice. Zapravo, poput majke. Možda bi najprimjereniji naziv za nju bio dadilja. iako obavlja i neke kućanske poslove. Ona je poput običnih majki iz normalnih obitelji. –Vaša majka je rekla da se počnete polako pakirati. Selite se sutra.

-I tako je većina stvari ostala u kutijama.- pokažem na kutije koje su stajale tik do kreveta. I molim te ne obraćaj mi se sa vi.- zamolim je. Iako je većini bilo drago što im se stariji ljudi obraćaju s vi, meni to nije ni malo pasalo. To mi je davalo neki ružni osjećaj ni sama ne znam čega. To mi je nepristojno s moje strane, tražiti stariju osobu da mi se obraća s vi. I bez obzira što kažu, moji prijatelji a i ostali bogataši, da im je to dokaz moći, meni su to same gluposti.

-Kako god ti kažeš.- nasmiješi se. –Treba ti nešto?- upita primjetivši moj zamišljeni izraz lica.

-Pa, trebao bi mi savjet. Znaš, prije tri dana, u sobu mi je upao jedan dečko. Zove se Tony. Uglavnom, prvo je glumio da je jedan od posluge. A kasnije smo, znaš već…

-Upustili se u seks?

-Ne! Nisam još, ne brini. Malo smo se opustili. I kad je prava posluga pokucala na vrata, ja sam otišla otvoriti ih. I vratih se do kreveta, kad njega nema. I ostavio mi je ovu poruku.- pružim joj ceduljicu.

-Poznavajuć tebe, ovakav tip dečka ti se sviđa, ha?- samo kimnem glavom. –Slušaj srce!- digne se i otiđe iz sobe.

Drugo nisam mogla ni očekivati, njeni savjeti su uvijek bile neke zagonetke. Galava mi kaže da on može biti neki ubojica, ili samo tip koji bi me htio pojebati. Ali srce, hm, ono je već druga priča. Ono je zagonetno, poput Evelyn. Njega zanima sve nepoznato. Njega zanima Tony. Pošto bi život bio nezanimljiv bez nepoznatog, tako bi i ja bila nezanimljiva bez Tonya. Nema mi druge…

utorak, 14.07.2009.

Pakirala sam svoje kovčege i pomno ih pregledavala da se uvjerim kako ništa nisam zaboravila. Selim se u L.A. Mama je tamo dobila posao i ništa mi drugo ne preostaje. Htjela sam ostati u Parizu, ali ona nije htjela uzeti u obzir taj rizik. Kaže da nisam dovoljna odrasla da ostanem sama. Kao da sam dijete. Pa imam 16 godina, zar to nije dovoljno odraslo?
Iako mi nije posve jasno kako može dobiti bolji posao u L.A.-u nego u Parizu. Ipak, ona je poznata modna kreatorica, a Pariz je jedan od najpoznatijih modnih središta. To da ide u NY ili Milano, ne bih se čudila, ali L.A.? možda ide kreirati za svoje klijente. I njoj i njima će biti lakše kad ona dođe u Hollywood.
Iako me poprilično rastužilo to što idem iz Pariza i ostavljam svoje prijatelja, kad sam ugledala svoju novu kuću na Beverly Hillsu na internetu, odmah sam se oraspoložila. Bit će samo problem s njihovom školom. Mama mi je rekla da se ponašaju prema nama kao i u državnoj, da su samo uvjeti bolji. Što bih značilo da ove godine markiranje moram spustiti na minimum. No ipak, najbolje dane živim noću.

-Gigi, jesi se spremila?- vikne mama iz dnevne sobe koja je bila na prizemlju. Uz nju, dolje su se nalazile kuhinja, velika blagovaonica, tri sobe za poslugu i wc za goste. Na kutu su bile moja soba, mamina soba i nekoliko gostinjskih soba. Dok se na zadnjem katu nalazila mamina velika radnja s uredima. Prednost njenog posla bila je ta što je radila kod kuće (što je dobro za nju), a ja ju nisam puno viđala i mogla sam kući dovoditi koga hoću(to je naravno dobro za mene).

-Evo.- rečem i pritisnem svoj zadnji kovčeg. Imala sam ukupno četiri velika kovčega i jedan mali. U tri velika nalazila se sva moja odjeća, a u četvrtom obuća. Naravno, dio obuće, a i odjeće dolazi i kasnije, jer se vozimo našim privatnim avionom. A što se tiče ostalih, no ne manje važnih stvari, pospremljene su u velike kutije.

Pozovem batlera da dođe po stvari i spustim se dolje onom šipkom kakvu su imali i vatrogasci. Mama je u početku bila protiv toga, ali uvijek ju na sve nagovorim. Prijetila sam joj da ću otići tati ili da ću se početi spuštati niz ogradu od stepenica. Za prvo ju i nije bilo toliko briga, ali da uništim njene stepenice, to nije mogla podnijeti. Iako, što se tiče prve prijetnje, nije mogla podnijieti jedino to što bi otac dobio nešto od njihovog bivšeg, zajedničkog života. Nisam joj bila nimalo važnija od kuće i stanova ili auta koje je dobila poslije rastave. To što sam ja bila kod nje, bila je još jedna potvrda moći nad mojim ocem.

No, mene to ne dira previše. Imam novac, i to je sve što mi je potrebno od nje. Nekad poželim otići kod oca, jer me on uvijek više cijenio. Ali što mi u ovom svijetu znači kad imam poštovanje jednog čovjeka, ako, kad sam u pratnji svoje majke ili kad nastupam na njenim revijama, dobivam poštovanje milijuna ljudi.

-Za koliko krećemo Eliane?- upitam.

-Koliko ti puta moram reći da me ne zoveš imenom?- drekne.

-Oh, oprosti majko. Zaboravila sam da ti to oduzima mrvu onog poštovanja što imaš od mene.- naglasim ono majko i poštovanje. Njoj je bilo jako važno da je ne zovem imenom, jer bi ljudi misli da je ne poštujem. Istina, ne bi bili daleko od istine. Ali, njoj je jako važno da se istina o njenom privatnom životu ne sazna. Jer, osim što je bila svjetski priznata kreatorica, bila je i ikona za sve rastavljene žene. A svoju rastavu je željela prikazati kao krivnju svoga bivšeg muža, moga oca. Međutim, istina je drugačija. Ona ga je varala dug niz godina, i on joj se zbog toga želio osvetiti. Osvetu je pronalazio u uhođenju. Još nisam sigurna da li je unajmio istražitelja ili ju je sam uhodio. Kako bilo, uspio ju je slikati i prijetio joj je da će to dati u People i mnoge druge poznate časopise za što bi dobio jako veliku svotu novca. Ali, moja majka je prljava igračica. Ponudila mu je sedam milijuna dolara da joj preda sliku, izbriše sve kopije koje ima. Uz to on je tražio i rastavu. Tu je postojao problem. Paparacima se treba objasniti razlog rastave. Stoga mu je ponudila još tri milijuna kako bi potvrdio široj javnosti da ju je prevario i da ona traži rastavu.

-Prestani!- kaže. –Može svakog trena netko naići. A mislim da nam to najmanje treba.

-Da da.- promrmljam. Često sam si mrmljala u lice. Ali ne zato što sam je se bojala, već zato što mi se neda s njom prepirati. Zadnja mora biti njena. Mene to ne briga niti mi je imalo važno. Dok je njoj jako važno da osjeti kako upravlja nad drugima. Iako je i sama znala da to ne radi ona, već njen novac.

Izađemo ispred kuće gdje nas je čekala crna limuzina.

-Joj, zaboravila sam torbu.- ujurim ponovno u kuću.

-Požuri!

Popela sam se niza stepenice i skrenula lijevo prema svojoj sobi. Stigavši pred sama vrata svoje sobe, slučajno gurnem veliki akvarij koji je stajao pored vrata.

-U kurac!- uhvatim se za glavu. –Adriale!- zovnem sluškinju.

Otvorim vrata sobe i pokupim šarenu, pletenu torbi i stavim je preko jednog ramena. Provjera. Iphone, rezervni mobitel, iPod, slušalice, cigarete, novčanik, maramice, parfem i neseser. Otvorim ga kako bih provjerila da li je sve unutra. Maskara, sjajilo, sjenila, crna olovka, tamponi. Mislim da sam spremna za polazak.

Imam osjećaj kao da sam namjerno ostavila torbicu u sobi. Mislim da sam se željela ponovno vratiti i još jednom pomno pogledati sobu u koju ću kročiti tko zna kada. Majka, koliko je luda, će je možda i prodati. A u njoj su sačuvane sve uspomene moga djetinstva. Istina, ono je bilo prožeto svađama mojim roditeljima, tulumima, posjetima dosadnih bogataša, ali i igranjem s Berenice. Tek sam sad shvatila ad je napuštam. Očito me odlazak u L.A. toliko uzbudio i izludio da sam zaboravila na sve oko sebe. Da, to je to. Mislim da ništa drugo osim toga ne ostavljam iza sebe. Tu su bile i druge prijateljice, ali nimalo nalik Berenice. Ona je bila jednostavno posebna!

Zatvorim vrata sobe.
Nakon što sam sekunda stala ispred vrata, ponovno ih vratim i ovog puta se pomno zagledam u sobu. Krevet s baldahinom stajao je u jednom kutu. Do njega je bio noćni ormarić, a dalje su se nizale police s knjigom, veliki zidni ormar, radni stol te stalaže pune pomalo bezvrijednih stvari. Na jednoj je bila slika mene i Berenice u žutom okviru. Uzmem je i stavim u torbu. Dotaknem žuti zid na kojem je pisalo Berenice i Gigi amis toujours. Kapne mi suza po majci, što je bila prava rijetkost. Do tog natpisa bile su ispisane moje najdraže pjesme, a ponekad moje i još nečije ime u srcu.

-Gigi!- čujemo majku kako viče. To je svakodnevnica. No ipak, danas me dozivala više puta. Ali, danas je ipak poseban dan. Danas završava moj život u Parizu.

Iziđem iz sobe, spustim se dolje i zalupim vratima kuće.

-Au revoir!- mahnem u prazno.


franc. Berenice i Gigi prijatelji zauvijek
franc. Zbogom

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.